Moj 1. wonnabe post
Krenuvši od ideje da sam nekad pisala blog s tužopoljkama i da sam barem mrvicu odrasla od tih dana odlučila sam opet početi pisati blog...
I evo nakon 1. rečenice već sam stala...Polako počinjem misliti kako je sve ovo bila glupa ideja i kako ja zapravo uopće nisam za ovaj blog, a kamoli za posao novinara. I opet me falša sigurnost u samu sebe dovela do ovog.
Za početak posao...
Sezonski rad kod sefa šiptara me nimalo nije iznenadio...ionako po grada drže šiptari pa eto...Nije da mi smeta kad počnu "drljljlji tpspnti" govoriti na svom jeziku,al ono...ko zna o čemu oni pričaju...Još pogotovo jer znam da su svi, od mulca koji je završio 1. srednje do šefa zaluđeni jedino i samo sexom...Tako sam, pošto Lea (također šankerica) ima dečka i jebe se s njim na veliko i mi sve znamo o tome do u detalje, ja glavna tema rasprave o tome ko bi mene,kada i di...
Nije da mi pažnja ne odgovara, ali zar bi mi trebalo nešto značiti kad mi neko kaže da sam se baš lipo zaokružila i da bi me odma u wc-u jeba? Pa da mi je reka da mi dobro stoje gaće više bi mi značilo...
I tako oni mene zajebavaju di god stignu i kao slučajno priko mene stavljaju čaše na policu,ali eto...I iako se zafrkavam i na svoj račun i sve to neki put je stvarno i meni naporno izigravati njihovu lutku za napuhavanje koja usto mora SAMA nositi punu gajbu 20 škalina i kada oni sjebu raditi njihov posao...
Nie bed.
